Ovo­go­di­šnja 42. po re­du ge­ne­ra­ci­ja po­lu­ma­tu­ra­na­ta Osnov­nih ško­la „Du­šan Ob­ra­do­vić” sa Ža­blja­ka i „Vuk Kne­že­vić” sa Nje­go­vu­đe u ho­te­lu „Pa­vlo­vić” za­jed­nič­ki su pro­sla­vi­li za­vr­še­tak de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja. Sve­ča­no odje­ve­ni, na­smi­ja­na i oza­re­na li­ca, svo­je za­jed­nič­ko ve­če pro­ve­li su uz mu­zi­ku, pje­smu, igru i dru­že­nje ko­je je tra­ja­lo do ra­nih ju­tar­njih ča­so­va. Na sve stra­ne di­je­li­li su se za­gr­lja­ji i obe­ća­nja da do­la­ze­će go­di­ne ne­će ra­sta­vi­ti dru­gar­stvo, pa se emo­ci­je ni­su mo­gle sa­kri­ti. Za­vr­ša­va­ju­ći jed­nu eta­pu, na­pra­vi­li su pr­vi ko­rak u svi­jet od­ra­slih, dok su ih na­stav­ni­ci sa­vje­to­va­li da na­sta­ve ona­ko ka­ko su se po­ka­za­li pro­te­klih de­vet go­di­na.
Sve­ča­nost su po­če­li oku­plja­njem u pred­ve­čer­njim ča­so­vi­ma is­pred ško­le, a po­tom su ro­di­te­lji­ma i rod­bi­ni, pri­ja­te­lji­ma i su­gra­đa­ni­ma pri­re­di­li sve­ča­ni de­fi­le gra­dom. Vi­so­ke pot­pe­ti­ce i ele­gant­ne ha­lji­ni­ce za mla­de da­me, od­no­sno ra­zno­job­ne ko­šu­lje za ka­va­lje­re, po­ma­lo su ih či­ni­li ozbilj­ni­jim i od­ra­sli­jim. Ali ipak raz­ot­kri­vao ih je mla­da­lač­ki i iskren osmjeh.
Mla­dost, zna­nje, lje­po­ta i mo­da, sa­mo su dio ono­ga što je de­mon­stri­ra­lo tri­de­set po­lu­ma­tu­ra­na­ta ovih dvi­ju ško­la. Iza njih, ne­skri­ve­no us­hi­će­ni i sreć­ni, bi­li su nji­ho­vi na­stav­ni­ci, raz­red­ne star­je­ši­ne Sto­jan­ka Žu­gić i Sre­ten La­za­re­vić, kao i upra­va ško­la.
– Da­nas ka­da is­pra­ća­mo ovu ge­na­ra­ci­ju uče­ni­ka osje­ća­mo ne­iz­mjer­ni po­nos, za­do­volj­stvo i sre­ću. Že­li­mo im sve naj­ljep­še, da bu­du uspje­šni kao što su i kod nas bi­li, da po­sta­nu do­bri lju­di i da se pro­na­đu u ono­me što že­le. Že­li­mo im da bu­du zdra­vi, za­do­volj­ni i uspje­šni, da sta­za uspje­ha bu­de pod nji­ho­vim no­ga­ma - ka­za­li su Zo­ran Vo­ji­no­vić i Želj­ko Žu­gić, di­rek­to­ri ško­la.
Đak ge­ne­ra­ci­je i no­si­lac pri­zna­nja „Lu­ča” je po­lu­ma­tu­rant­ki­nja An­dri­ja­na Ob­ra­do­vić, a pri­zna­nje spor­ti­ste ge­ne­ra­ci­je za­slu­že­no je pri­pa­lo Alek­san­dru Gr­bo­vi­ću.
– Osje­ća­nja su po­mi­je­ša­na, ra­du­je­mo se, pre­šli smo pr­vi ko­rak svo­je zre­lo­sti, ali svo­je dru­štvo sa ko­jim smo pro­ve­li ne­za­bo­rav­nih de­vet go­di­na ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti. Ve­če­ras se sve ru­žno za­bo­ra­vlja i pre­ta­če u sve one li­je­pe do­ži­vlja­je ko­ji će nam osta­ti ucr­ta­ni u na­še ži­vo­te - ka­žu An­dri­ja­na i Alek­san­dar.
V.Š.